Piše: Ozren Ivanov

Kada se dogodi čudo

Neki među nama su i malo prekoviše njurgasti i onda in naš svit odma zalipi jedan lipi nadimak da se u roku odma zna čigovi su i kakvi su.

Pitan ja našega barba Žaru: „Barba Žare je li van gulaš bija po volji?“

Znaš što, govori on meni, u cijeloj mojoj tećici nije bilo niti jednog jedinog kumpira. Samo meso, opet meso, karota i oni vražji biži. Puna tećica mesa, ma nigdi njanci jednoga kumpirića.

Znan ja da vi znate da je junak naše priče znan pod nadimkon „Njurnjaga“ ali eto, ča je previše, previše je.

Nećemo mi više trpiti da se nama kuva gulaš bez kunpira!!!
Jel tako, dragi moji radni judi i građani!?

I još, nije to ni pola mise, to se sve dogodilo na otoku Ugljanu, u mistu Preko, koje je evo ni krivo ni dužno na lošem glasu kad je spiza u pitanju. Rekli bi naši vlaji da se u Boduliji kuvaju samo zelenjava i kumpiri, a da mesa nema ni pod povećalon. Kad ono... prdac! Fali kunpira. Pravo čudo!

Nego, časni moj svitu, ajmo mi dalje, sve po redu i zakonu.

Bar što se nas tiče, a moga bi navesti još barem sto svidoka koji će pred časnin sudom uz zakletvu izreći tvrdnju da se u Preku ilo i pilo i više nego dobro, da je teća sa spizom pretekla i one najgladnije u kasnim urama, ali i to da su nas primili ka kraljeve.

Dakle, svitu moj lipi, to van je prava istina, a kako je sve počelo, evo štorije od početka do kraja...

Na rivi isprid našega dičnega Kluba skupilo se dvadeset i četri broda i brodića a u njima stotinu i nešto kršnih momaka, cura u najboljin godinama ali i nešto nejači sitnog zuba.

Friški vitrić po tramontančici je potira flotu u roku keks preko sinjeg mora, učinili su krug-dva okolo škoja i već u rano poslipodne bili vezani uz rivu Marine Preko.

Pisalo je u onom nekon papiru ča su nam dali i to da u toj našoj vožnji triba projti kroz neka vražja vrata isprid Kluba, ma, a ko će to sve zapamtiti kad je u zraku onako lipi friški vitrić koji te vodi drito put škoja, nebo je žuto a sunce je blu.

Inšoma, na glavi mula je sidija strogi sudac, uzeja je olovku i u svoj notes zatefterija minus svima onima koje je ponilo lipo vrime i želja da čin prije dojdu u Bodule.

Što ćeš, probali smo mi njega podmititi, kupiti mu mrzlu pivu i duvan, ma, ovaj se nije da i bija je ustrajan u tome da su ovi naši tribali slušati što in je govorija na roditeljskon prije regate ili bar čitati upute na karti.

Ovde triba reći odma na početku, ta nas je marina ugostila ka ni jedna do sada, dala nan vezova koliko nan triba za cijelu našu šestu flotu i još nan za to nije uzela njanka jedan šoldić.

Već u rano propodne sidilo se po krmama brodova, rezala se sir i panceta i točilo se za smočiti grlo, čašom vina, sokom ili nekin kratkim aperitivom.

U Preku nas je čeka Pero Kamerman, a to je isto ka i onaj Strikoman, samo Kamerman. On je reka da bi on nas triba slikati dok se još vidi.

Mi smo njemu rekli da je to sve lipo, ma da se mi nećemo slikati dokle god nan je štumak prazan i neka on svoju kameru stavi u mirovinu dokle kuhari nešto lipo ne donesu. Rečeno, učinjeno.

O gulašu bez kumpira smo već dosta rekli. Bilo je tote i čičvarde sa sipon i kumpirima, baš po mom guštu, naročito kad se malo ohladi i zalije sa malo ulja od masline a bilo je i slatkog da večera ne završi bez toga.

Nakon što se svit najija i napija došlo je na red i slikanje. Slika san se ja i u Sale prije misec dana. Kako je i red kad je naš Klub u pitanju, triba učinit sliku kad god ti dođe, da nešto ostane iza nas.

Samo, reka je onda jedan moj kumpanjo, evo sad nas je ovdi na Sale pedeset, a drugi će nas put biti duplo na slici. I oni ča se nisu slikali će in biti ža.

I, znate što, svitu moj, ima je on i pravo. Uslika nas je Pero Kamerman točno oko toliko, a vi ako ne virujete, uzmite sliku pa brojite.

Lipo je bilo tu večer u Preko. Kuhari su nas tetošili, glazba je svirala, pivalo se i plesalo ispred i u šatoru.

Triba reći da smo i u jednon deluhe baru ča se zove Andrioli dobili još na poklon po aperol po glavi stanovnika. Neki su od nas taj poklon iskoristili s velikin gušton, dok su se drugi držali manje složenih pića i napitaka.

Jugo po levantu me cilu noć držalo budnim. Taman kad san zaspa počeli bi lupati gindaci po jarbolima.

Jutarnja kava, marendin, opet informacije kod strogog i nepotkupljivog suca a onda i start u drito 11 00 pred preškom rivom.

Jutro je donilo baš friški vritrić, letili smo po crti i u čas nestali prema Lazaretu. Očito je da je jučerašnja predika donijela rezultate jer nitko danas nije napravija neki prekršaj da mu sudac utefteri minus.

Đir orca livo, đir orca desno, livo- desno i ako sve dok ti se ne zamanta ka na ringišpilu i dok ne dođeš do onog lipog malog školjića pred Kukljicom. E, kad smo došli do njega, onda smo na vrh jarbola digli ona šarena idra i u roku od uru vrimena bili u Klubu.

Nas sve gladne i osunčane dočekale su pečene kobasice što ih je iz daleka sjevera donirao šjor Mazor a mi smo ih u zanosu uništili za tren.

Kako je i red kod ovakvih manifestacija, uvik se na kraju montira jedan stol, pojave se govornici i daju se nagrade za one zaslužne, brze i žestoke momke i divojke koje su učinili sve da i danas budu bolji nego ikada na regatnom polju.

Uvik na kraju treba podvući crtu i reći koju pametnu za kraj.

Kako ja baš nisan od tih koji tako nešto znaju, neću puno činit munještine.

Bilo nan je kruto lipo! Vidimo se i sljedeće godine na ZADARSKOJ REGATI 2026!

Velika zahvala ide svima koji su svojim trudom doprinijeli da sve prođe u najboljem redu.

• posebnu zahvalu dugujemo TZ Preko i njenim veselim djelatnicima
• Marina Preko - Hvala na podršci i pomoći!
• Cafe bar Andriloli – Hvala!

Popis klupskih volontera uključenih u ovu akciju je podulji pa ćemo iz straha da nekoga ne prekočimo prenijeti riječi Predsjednika Kluba Draška Stipića:

„Lijepo je danas biti s vama na ovom mjestu. Osjeti se pozitivna energija i puno dobre vibracije. Želim čestitati svim učesnicima regate, vodstvu regate ali i svim volonterima kluba koji su učinili da sve prođe u najboljem redu. Također ovom bi prilikom pozvao sve vas koji možete pomoći da se osobno uključite u naše timove i da pomognete pri organizaciji sličnih manifestacija!“

Još jednom, veliko Hvala Svima!

---

Fotogalerija: Leo Kvarantan, Petar Kozina i drugi...