Gospodine Pitur, jeste li vi nadležni ovde?
-A zavisi, gospođo, zavisi za što me pitate.

Znate što, gospodine Šime, moran van ovo reći ili ću puknuti katikva.
- A recite gospođo, kad je već takva stvar..

Znate što, gospodine Pitur, ili kako se već zovete. Vi ste mene dobro prepiturali danas.
Taman kad san htija zaustiti jednu rič, samo me prekinula i rekla da mučin dok ona ne završi svoj govor.

Gospodine Pitur, Vi ste mene doveli u tešku zabludu.
Ja sam pažljivo pratila sve vaše pozive na onon vragu od interneta, slušala san kako lipo lažete i mažete na onon radiju kad ste lipo rekli da je to jedno druženje na bazi idra i broda, ma da se mi svi ništa ne brinemo jerbo je to sve kruto lipo i puno glamura, ka iz onog filma di ona amerikanska glumica stoji na jahti, gleda u oblake i nebo ka da je u raju, a onaj njezin sveradi sam, jahta se miče u suton ka po loju i sve izgleda ka reklama za najskuplji parfum iz Londre oli Pariza.

I još, vidila san i oni plakat ča ste napravili, tamo je sve bilo isto ka ča san van rekla, sve rože i fjori, sve kon la fjaka, ja sidin pod merikanskin klobukon ča san ga kupila kad san bila na brodu kod muža u Singapuru, gledan vitar, rukon češljan kosu, košulja mi se lagano zalipi za tilo od vitrića a ja uživan pod suncen na rivi isprid Kluba.

I još se sve namištan da lipo ispadnen na ovin slikama kad dojđe fotograf u crno bijeloj boji, da sve bude ko u onon filmu Casablanca.

Znate ča, bila san i jutros na trajnoj u Marice ča drži onaj skupi salon, vi siguro znate za nju, ona frizira sve te face od formata sa jahti i tako to, e…
I još san se lipo obukla, sve kako ste vi rekli da to triba biti, svitski i ono, šik, na nivou, jel se to tako reče, a? E, mislin da je..

I, onda, sve to ste tako lipo nacrtali na onaj plakat, sve ste to lipo rekli da tako triba biti na toj vašoj vražjoj regati, i kad ono… prdac od tovara!

Biti ću pristojna i neću reći te šporke riči, a vi znate koje su, iako ste ih zamirirali.

Gospodine Pitur, vi ste mene obmanuli. Napisali ste jedno, a na kraju, ja se naivna i mlada dala navući na te vaše mutljavine i došla na ovaj užas ovdi.

Gospodine Pitur, a kako ćemo mi ovako naprid kad svak laže i maže naš napaćeni narod !!!?
- Ali gospođo.. pokušao sam zaustiti.
Ništa mi ne govorite, puštite me da svršin, mislin, završin ča san tila reći u miru.

Dakle, gospodine Pitur, ma zapravo, vi i niste pravi gospodin, vi ste samo jedan običan pitur.
Ča san ja sve danas doživila, jadna li mi je majka.

Prvo i prvo, ono sunce. Na plakatu je bilo sve lipo i kako triba, ma ovdi kod vas je bilo vruće za popizditi. Je, bilo je i malo vitrića, ma kad je to zapuhalo, onaj moj brodić se nagnu nastranu da san sve mislila kako ću ispasti preko bande i pasti u more. Majko moja mila, straha moga ča sam pretrpila danas.

Još kad je počelo ono da svi gredu livo desno ispid rive od Kluba, to niti se zna ko pije ko plaća, to ti dojiću livo, pa desno, pa se iz čista mira okrene isprid tebe pa se ti misli di ćeš i kako ćeš.
I još mi viču da oni oće vode i da ih puštin da projdu. A kako ću ih puštiti kad ni sami ne znaju di će?

Najgore mi je bilo kad je na naš mali brodić navalija onaj jedan veliki veliki sa crnin idrima. Majko moja, mislila san da će nas probužati napola.

Dobro, to san nekako preživila, ma onda je počela munještina, ajde zategni ovaj konop, pušti ovaj drugi, drži timun, odi na provu, provuci ovu ručicu ispod.. za majku Božju, nisan stala munjesati po brodu dvi ure.

Još ću van jedanput reći, Vi ste mene izmanipulirali i prevarili.
Ja san se jadna, obukla gospodski i po zadnjoj modi, sve kako je bilo na plakatu. Sva mi se roba namočila znojem, ruke su mi odrvenile a čelo mi žari ka šumpreš od sunca.

I znate što, ništa, baš ništa nije bilo kako ste rekli da će biti.
Ono, sunce, more, romantika, ja lipa ležin a on gleda u idra i drži čašu šampanje u ruki.
I, je li bilo išta od toga?
Je, kako da ne, rog dida jarca je tako bilo.

I, znate što g. Pitur, da nije bilo ovih vaših ča su me malo odobrovoljili pa su mi utočili čašicu-dvi lipog mrzlog vina sa radenskon, pa su mi još donili i malo friških jagodica čin smo došli ovdi u Klub, ja san cilo vrime mislila kako ću van napisati jednu kruto grubu recenziju na onon vragu od interneta.

Al, ajde, sad mi je malo bolje. Ovdi je kruto lipo na katu u ovin vašen Klubu. Svako malo mi se nešto mrzlo ulije u čašicu, donesu mi malo friško pečene pizze, sladoleda i svih tih lipih stvari.

Još je bila ona mala ča je fotograf i dala mi moju sliku sa onim mojim deluhe klobukom iz Singapura.
Nije da san ja to na sliki, ali stvarno san ispala ka ona Gartner iz merikanskog filma.
Samo san malo lipša od nje, jel tako?