Malo je zapinjalo u prometu pa su mališani iz DV-a Kasper došli nešto poslije devet. Utorak, 12. svibnja 2026. bio je dan njihova posjeta Jedriličarskom klubu Uskok. Sve to u sklopu tjednih dolazaka mališana iz gradskih dječjih vrtića kojom se prilikom upoznaju s klubom, jedrima, jedrilicama, jarbolima, morem…
- Naša ekipa ima 22 člana – kaže teta Diana.
Druga teta je Andrea, a njih dvije uvele su djecu u hangar. Dobrodošlicu im je poželjela Marija Uhoda, trenerica u klupskoj Školi jedrenja.
- Tko zna što je ovo!? – govori trenerica i pokazuje na jedro?
- Jeeedrooooo!!!
Dakako da su Kasperovke i Kasperovci donijeli dva oslikana jedra. Kao i njihovi prethodnici. Vidjelo se odmah – likovni im ide od ruke. Maštoviti su.
- Jedro je na jarbolu, ovo je lantina…
Dodiruju jedro, konope, ispituju čvrstoću građe jedrilica klase Optimist. Sve ih zanima.
- Kad ćemo jedriti? – pita jedan malac.
Ekipi su se priključili Daniela Gluhan, Donat Jakovčev, Luka Grzunov i Mate Ivić, a za njima eto i Lučana Grancarića.
- Idemo prema pontonu!
Kao mala vojska, u dvoredu. Nestrpljivi su, ali disciplinirani. I kao obično…
- Tko će prvi!?
Zagrajali su „Ja, ja, ja…!“, a nekako je ispalo da će sigurnosni pojas prvi navući i u jedrilicu kod trenerice Marije ući Jakov. Kolegice i kolege motre ga pomno, prate svaki korak i pripremaju se za trenutak kad na njih bude došao red.
- Jakove, Jakove!!!
Odjedriše Jakov i trenerica Mare. A nije problem odjedriti, puhalo je nešto zapadnjaka (zamalo je i pojačalo) pa se i u portu moglo fino jedriti. Čak četiri jedrilice bile su u floti. Poslije Jakova otišle su dvije Mije.
- Mia S. i Mia M. – govori teta Andrea.
S njima je jedrio trener Mate. Brzo su obje shvatile kako će se držati u jedrilici, kad treba malo pognuti glave i slično. Dok se pripremala Mari, a zajedrila je s trenericom Danijelom, vratio se Jakov. Sigurnim je korak kročio pontonom prema rivi.
- Dobro je, lipo!
Brzo je to dalje išlo, kormilari Daniela, Mate, Mare i Donat, a poslije je zajedrio i Luka, svoje su „putnike“ upućivali u vještinu jedrenja. Ide to njima, a potvrda leži u energičnoj izjavi Mije S.
- Ja ću se upisati i gotovo!
Gdje ćeš se upisati?
- Paaa, u jedrenje. Hoću i gotovo!
Potražila je pogledom nekoga, pa ispalila:
- Smijem li ponovno u jedrilicu!?
Smije, ali valjalo je čekati red. Dakle, evo svih dvadeset i dvoje mališana: Vita, Doris, Toni, Luka Z., Luka M., Ana Stošija, Mari, Mikula, Nina, Andrej, Dorian, Andi, Mia M., Mia S., Noa, Diora, Eta, Ema M., Ema B., Dino, Jakov, Pavle.
- Djeco, vi koji ste jedrili, dođite na okrjepu voćem! – pozvala je jednu skupinu teta Diana.
Primamljivo. Nego, Mia S., koja energično tvrdi da će se upisati u Školu jedrenja, treba to i objasniti.
- Zato što je lipo kad se jedri!
Zanimljivo, Mia S. nedavno je u svojoj kategoriji osvojila treće mjesto na jednom međunarodnom šahovskom prvenstvu.
- Šah treba naučiti! Znaš li? Ne! Onda ću ti pokazati.
Kasper je, inače, dječji vrtić istoga imena kao i zadarski šahovski klub. Sustanari. Ali, vratimo se jedrenju…
- Moja jedrilica bila je najprva!
Izvolio je to reći Dorian. Zanimljivo zapažanje, a jedno je vrijeme i izgledalo da se u portu jedri neka regata. A regate nisu nepoznate Mikuli i Mari. Prezimenom – Kostov!
- Nisam umoran – kaže Mikula.
Mari, njegova starija sestra, jedrila je s trenericom Danijelom.
- Dobro!
Još malo, nestrpljvci su od tete Andree dobili zadaću što duže skakutati na jednoj nozi. Čekali su Emu M. koja je jedrila s Donatom. Valjda ga je uspjela nagovoriti da naprave „još samo đir“, ali potrajalo je…
- Tko je pobjednik u skakutanju? Andrej! Bravo.
Napokon, okončala je plovidba Eme M. i Donata pa su se svi mogli poslagati kod hangara. Za kraj i za pozdrav s Uskokovcima. I povratak u vrtić. Na ćakulu o jedrenju…
Kako je ono pjevao Oliver? A vitar puše, nek’samo puše!
Tekst: Bernard Paleka
Foto: JK Uskok
